trkeljanje bez pravila
all around the universe
Blog
petak, listopad 8, 2010
neki dan je bio frend nakavi i nes se zali na zenu ofkors..

pa si mislim, kako je uvijek ista prica,

ON : Ja idem van, ja imam zanimaciju, meni nikad nije dosadno, ako ona hoce ici nekuda zasto ne ide, pa ja joj ne branim nista niti je tjeram na ista"

ONA : on ide van, ja sam sama , usamljena, njegabas briga za mene, bas ga briga sto je stan neuredan..bla sra..

ne zelim generalizirati no ipak, muskarcima je lakse izdvojiti se od sablona nego zenama.  musko ide van, nadje si HOBI ( carobna rijec ) , ide cugat s frendovima, a zena.. ovdje mislim na veze gdje dvoje vec zive zajedno.. zena je tip : " ok dosla sam s posla, ti dolazis dva tri sata iza mene, idem na kavu s frendicom sada da poslje mogu biti s tobom" u globalu je tako. u globalu mi zene zelimo svoje slobodno vrijeme provoditi s nasim " muskim" sto je zapravo skroz lose jer to je nacin na koji postajemo ovisne o njima i ne funkcionalne u svijetu oko nas.

ako on nema " griznu savijest" sto je nakon posla otisao na cugu, a zena je doma skuhala rucak  i ceka ga da zajedno jedu, zasto onda " zena " toliko komplicira oko toga i nastane frisko napeta situacija ?

zar nije jednostavnije da " zena" funkcionira kao " jedinka" , da je slobodna reci " necu dans nis kuhat, prat cistit, peglat.  idem van! idem se igrat na play station, idem vristat u sumu ?

kako je to " muskom" toliko lako i jednostavno a mi se grizemo jer mozda ce on jadan doci doma a ja mu necu dat pusu, ma  mislim..

stvarno sto vrijeme vise prolazi, sto godine prolaze u nekom zajednistvu, nakon par dugih veza, pitam se sto nas to koci da da izadjemo iz tog obrasca  tocno kako se od nas ocekuje a s druge strane niti smo mi zadovoljne - jer pizdimo sto se on zapio, niti je "on" zadovoljan" jer kada zeli doci kuci opusten onda ga mi docekamo sa predhistericnim napadom " jer ja sam kuhala radi tebe a tebe si jebe "

mene je to jako smetalo u prosloj vezi, braku cak, kaj kurac on sad , doso je doma s posla igra play station , sudja ima za oprat, nema nis za jest, stan je u neredu, sve moram ja..histericni napad, krpa i kuhaca u ruke i ajmo peri, cisti, kuhaj. on pita kaj je a ja kroz zube " nis" eto a kak da on skuzi kaj je, muski trebaju konkretnu recenicu ( ili natpis ) to i to napravi, to i to ne stima . tako je jednostavije.

fakat si kompliciramo bez razloga. i da ovo nije obrana muskih, na neki suludi nacin, imam osjecaj da jednostavije funkcioniraju nego zene.

 

mmph @ 18:47 |Komentiraj | Komentari: 7 | Prikaži komentare
nedjelja, kolovoz 5, 2007
Upoznala ga je na klupicama, tek je imala 16. tada je bio za nju full cool. Pusio je travu, slusao dobru muziku, imao dobre fore..  zabrijali su i ovlas se dogovorili da ce kao probat bit zajedno jer im je oboje potrebna ozbiljna veza. On je bio godinu dana stariji.
Vrijeme je polako prolazilo, bilo im je zabavno sve dok on nije poceo pokazivati da je on THE MAN u vezi i da ona nema sta radit igdje drugdje bez njega. Prvi veci ispad je bio kada je ona otisla nakon skole proslavit rodjendan od skolskog prijatelja i rekla da ce se vratit do 23h. dosla je u 23:20h, on ju je cekao, uralo da je kurvetina, htio ju udarit… ona se pokupila i otisla doma. Drugi dan se je on ponasao kao da je sve ok.


Jedan dan je dosao do nje i rekao da ima nesto super, otisao je do wc-a i rekao je ti si mediciske struke mogla bi me ti.. zbunjena i preplasena rekla je da nema sanse da to napravi. Izvadio je zlicu, heroin, limunsku kiselinu… sam si je sve napravio a onda je prestraseno promatrala. Iz znatizelje je povukla crticu. Da vidi sta je to.. slomila se ko krava.. bilo joj je dobro ali ju je bilo strah…


Nije se navukla – on je. Ona nije htjela vjerovat, pa se trudila zivjet u oblacima.


Otisla je na maturalac, vratila se je. Tjedan dana ju je ispitivao koji su simptomi side.. ona je naivno pricala ne sumnjajuci u nista.. nakon dva mjeseca ju je u suzama, razbijem od dopa ko svinja nazvao i reako da dodje do njega. Sva preplasena , sjela je na bicikl i dosla..


Rekao je: „-znas, dok si ti bila na maturalcu, ja sam bio na jednom tulumu, pojeo trip, decki su me nagovorili da pojebem kurvu, nisiam htio majke mi..“

Ona je sutila i plakala.. nije bila vishe sigurna u nista.. nije znala da li da ode ili ne…


S vremenom je ona postajal sve depresivnija, povlacila se u sebe i izbjegavala ga..  on je u medjuvremenu postao full ovisan…


Na Božić su prekinuli.. bili su godinu i pol zajedno… bilo joj je uzasno i nije mogla shvatit sto je zapravo radila s njim i da li je moguce da ga je toliko voljela da je toliko sranja mogla pretrpiti…


Nakon 7 godina su se ponovno sreli.. jedino sto joj je rekao je bilo: -„ oprosti, bio sam kreten, ti si mi bila jebena skola, hvala ti za sve, sutra idem u komunu…i…jako sam te volio i jos te volim..mozda kad se vratim….“

Ona je sutila.. rekla je: „ zao mi je…
“ ..i otisla..

sjela je na prvu klupicu, bila je sretna sto je ipak shvatio.. ali se i dalje pitala kako je izdrzala godinu i pol...






i svi mi toleriramo neke stvari i cuvamo veze kao da su Bogom dane ne misleci na sebe...na svoju srecu...

zivot je velika skola koja nikada ne zavrsava.. padamo na ispitima ko kruske i ko kreteni idemo na neke ispite 20x i padamo na istim greskama..


 

mmph @ 18:57 |Komentiraj | Komentari: 2 | Prikaži komentare
petak, kolovoz 3, 2007

D. je bila moja najbolja prijateljica. Starija od mene 2 godine. Mrsava, zgodna, smedja sa lijepim smedjim ocima. Pametna i zabavna. Zivjela je nedaleko od mene sa roditeljima, poremecenim bratom i jos poremecenijom bakom. Nas dvije smo cak i rodjene na isti dan.

Otac je radio u nekoj firmi, svirao po svadbama.. ispitivao nas je kad bi dosle kod njih : „- kako vam suma? Rastu li orasi? Il su jos uvijek ljesnjaci?“  meni je uvijek bilo neugodno, pa smo brzo izlazile van iz tog njihovog stancica. Majka je radila blizu kuce, cinila se normalnom.. samo cinila.. Njen brat je stariji od nje dvije godine i cesto ju je maltretirao i tukao.. Baka je spaavala u sobi sa njom i bratom ( koji je spavao gol, izdrkavao se pod plahtom…) Baka je bila zla i poremecena. Ne znam dal je jos uvijek ziva..  tjerala je D. da radi sve po kuci, da cisti, sprema, kuha, reze joj nokte, masira noge.. D. je sve pokorno radila. Isla je u srednju skolu mislim da nesto sa turizmom. Tjerali su je da uci prije skole tako da bi mogla nakon skole radit ostale kucanske poslove..

U nekom svom minimalnom slobodnom vremenu, kada bi nas dvije pobjegle od relanosti, pisala je prekrasne pjesme i price..

 

Negdje pocetkom 90-ih si je nasla nekog decka, njeni su svi bili uzasno protiv toga i psihicki i fizicki su je zlostavljali zbog toga.

 

D. je pukla. Pocela se je gubit, nestajat.. bila je sve tuznije, povucenija..i nesretna.. meni nije htjela sve govorit ali i to sto sam znala je bilo sasvim dovoljno. 

 

Nakon par mjeseci njeni roditelji nisu znali sto je s njom pa su je strpali u Vrapce.. tamo je ostala dvije i pol godine. Kada sam ju ponovno srela, bila je izgubljena i na tabletama. Rekli su joj da ima schizofreniju. Mada ja i dan danas ne vjerujem u to. Sopali ju sa tabletama i pustili da vegetira.

 

U medjuvremenu su njeni kupili kucu nedaleko od zagreba i preselil se tako da smo se ona i ja vrlo rijetko vidle, ja jos onda nisam imala auto i u principu, bilo me strah jer nisam znala sta da joj kazem.

 

Dosla je do mene s mamom, pitala sam ju kako je, rekla je: „ –ja se sada reinkarniram, vidim bijelo svijetlo, ali je tako jako daleko..“

 

Otisla je, cula sam da je nedugo nakon toga opet bila poslana u vrapce, razgovarala sam s njenom mamom, dala joj savjete neke – s obzirom da sam radni terapeut – nije me poslusala. U svoj toj tuzi, D. je uzasno patila i pati i dalje… ja sam prestala zvat.. ona vishe nije ta osoba, ona vishe ne zna tko je..

Neki dan sam cula da je stalno u svojoj sobi, da ne izlazi van, da ju otac i dalje pita gdje je njena sumica.. i da sigurno da vidi veliki bor da bi joj bilo dobro.

Majka je izjavila da ona ne mozhe s njom nista raditi jel joj izbije psorijaza!!!!

 

I njen zivot se gasi.. sada ima 31 godinu.. imala je puno potencijala.. roditelji su ubili sve..

 

I da znam..psiha je veliki misterij.. al ovo sve sto sam ja napisala su sami fragmenti njenog zivota…

 

Ja sam svakim danom sve dalje od nje.. i jednostavno se bojim pogledat ju u oci.. mozda sam joj i mogla pomoc, al sam bila premlada i pojma nisam imala..

 

Pitanje koje me sada muci.. „da li ima jos sanse? Da li je prekasno? „

a pitanje na koje znam odgovor...da li su joj roditelji mogli pomoc?


jesu- ali nisu htjeli







mmph @ 20:46 |Komentiraj | Komentari: 5 | Prikaži komentare
utorak, travanj 24, 2007
ehm..prasina, zbuka, cigle, mort, beton, tri sljakera ( ni jedan zgodan), busilica, hiltica, mjesalica...drobilica..
sve to na nashem malom katu..
sve to a ja pms-icna. mislim da to nije dobro za njih.
za mene je.
ako nista drugo barem cu svoj pms iskalit na njima a ne na njemu.. mada bi i on mogao dobiti koju porciju.

cekam samo da mi zla baka nekaj veli pa da i ona dobije porciju pms.

ne znam zakaj, al zadnja dva tri mjeseca sam jako jako nenormalna i to doba mjeseca. starim-pas mater.



mmph @ 19:33 |Komentiraj | Komentari: 0
Arhiva
« » lis 2017
  • p
  • u
  • s
  • č
  • p
  • s
  • n
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
  • 26
  • 27
  • 28
  • 29
  • 30
  • 31
Brojač posjeta
20800
Index.hr
Nema zapisa.